Džozef A. Amato je profesor emeritus istorije i ruralnih i regionalnih studija na Državnom univerzitetu Jugozapadna Minesota.
Autor je sledećih knjiga: Jacob`s Well: A Case for Rethinking Family History (Jakovljev izvor: Slučaj za ponovno razmatranje porodične istorije, 2008), On Foot: A History of Walking (Pešice: Istorija hodanja, 2004), Dust: A...
Vesna Aleksić je rođena 1958. godine u Obrenovcu. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1981.
Radi kao stručni saradnik u predškolstvu.
Piše od 1987. godine, najviše za decu i adolescente.
Do sada je objavila romane: Mesečev dečak; Zveza rugalica (Nagrada
Obrazovanje Studije nordistike na Univerzitetu u Oslu, magistratura i doktorat iz opšte lingvistike sa Univerziteta u Beogradu. Veliki broj studijskih boravaka u nordijskim zemljama.Stručna karijeraPomoćni bibliotekar na Institutu za nordistiku Univerziteta u Oslu proleća 1975, lektor za srpskohrvatski i stručno prevođenje na Univerzitetu u Upsali proleća 1977, od jeseni 1977.... Vasilis Aleksakis, rođen 1943. godine u Atini, je grčko francuski pisac. Autor je dvadesetak knjiga, od toga deset romana, uglavnom napisanih na francuskom jeziku. Aleksakis se bavi i filmom. Anastasis Vistonitis rođen je u mestu Komotini, u severnoj Grčkoj, 1952. godine. Danijel Dž. Borstin (1914-2004), istaknuti američki istoričar, radio je u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu, od 1975. do 1987, kao upravnik Nacionalnog muzeja američke istorije, Smitsonijan, a dvadeset pet godina predavao je istoriju na Univerzitetu u Čikagu. Izuzetan stvaralac i čovek ogromnog obrazovanja, bavio se istorijom, sociologijom, politikom i pravom. Njegova... Profesor Darin Mekman sticao je obrazovanje na Univerzitetima Kalifornija, Berkli i Jejl. Doktorirao je na Univerzitetu Jejl 1997. godine. Autor je knjiga Enemies of the Enlightenment: The French Counter-Enlightenment and the Making of Modernity (New York: Oxford, 2001), Happiness: A History (Grove/Atlantic Press, 2006) i urednik je, sa Florence Lotterie,... Dejvid Homel (David Homel), kanadski pisac, rođen u Čikagu 1952. godine. Radio je kao novinar, urednik, književni prevodilac i učitelj. Dobitnik je Glavne državne nagrade za prevod 1995.g., kao i brojnih drugih nagrada za prozu u Kanadi i Evropi. Denis Mikan je rođen 1974. godine u Podgorici. Detinjstvo je proveo u Zvorniku, gde je i završio školu. Nakon izbijanja rata u Bosni i Hercegovini, proveo je skoro dve godine u Južnoafričkoj Republici. Tamo je radio kao konobar i programer, bio je trgovački putnik i otvorio firmu za renoviranje stambenih... Dimitris Mingas rođen je 1951. godine u Mesiniji. Od 1995. godine živi u Solunu i radi kao profesor u srednjoj školi. Do sada je objavio: zbirku pesama Prigrliš čovečanstvo ako dodirneš more (1995); dve zbirke kratkih priča Od uspavanih (1999), za koju je dobio nagradu za najbolje debitantsko delo književnog... Džejms Džojs (1882-1941), jedan od utemeljivača moderne književnosti, rođen je i odrastao u Dablinu. U mladosti mučen dilemom izbora između svešteničkog poziva i književnosti, u poslednjem trenutku odabrao je ovo drugo. Potpuna posvećenost koju je smatrao nužnim preduslovom ozbiljnog književnog rada, podrazumevala je i herojsku samoću svojevoljnog izgnanstva: zbog toga... Dženet Vinterson je za svoj prvi roman Pomorandže nisu jedino voće (1985) dobila nagradu za najbolji prvi roman. Od tada je napisala još sedam romana i nekoliko knjiga kratkih priča i knjiga za decu. Knjige su joj objavljene u trideset dve zemlje i adaptirane za TV, film i pozorište. Živi... Teodor Zeldin (1933) predavao je istoriju na Oksfordskom univerzitetu. Magazine Litteraire uvrstio ga je među sto najznačajnijih živih mislilaca. Dobitnik je nagrade Wolfson za istoriju. Izabran je za člana Evropske akademije i autor je knjiga: A History of French Passions, The French Happiness. Tomas Eloj Martines (1934-2010, Argentina) autor je mnogobrojnih romana od kojih su Roman o Peronu i Evita već hispanoamerički klasici. Bio je profesor latinoameričkih studija u SAD. Knjige su mu prevođene na više od četrdeset jezika. Profesor Trajan Stojanović (1921-2005), Amerikanac srpskog porekla, u SAD je otišao kada mu je bilo sedam godina. Doktorirao je na Univerzitetu u Parizu (kod Fernana Brodela), a predavao je na Ratgers Univerzitetu u Nju Džerziju. Trevor O. Ling (1920 - 1995) bio je sveštenik, teolog i profesor religijskih studija na univerzitetima u Engleskoj i Indiji, kao i gostujući predavač na univerzitetu u Singapuru. Eva Hofman je rođena u poljskom gradu Krakovu, a emigrirala je u Kanadu, a potom i u SAD sa trinaest godina. Bila je urednik u New York Times Book Review i pisala je o brojnim temama iz oblasti kulture. Dobitnica je Gugenhajmove stipendije, nagrade
Fernan Brodel (Fernand Braudel) rođen je Limevilu 1902, a umro u Parizu 1985. godine. Predavao je u Alžiru (1924-1932) na Collège de France (1949-1972, i kasnije kao vanredni profesor), direktor Ecole Pratique des Hautes Etudes. Dobitnik je mnogih nagrada, počasni doktor više univerziteta, nosilac dva ordena Legije časti. Masimo Dona je pisac, filozof, džez trubač i kompozitor. Rođen je 1957. u Veneciji. Diplomirao je 1981. na Odseku za filozofiju Univerziteta Ca' Foscari u Veneciji. Redovni je profesor teoretske filozofije na Filozofskom fakultetu San Raffaele u Milanu i od 2004. šef Katedre za fundamentalnu ontologiju. Objavio je sledeća dela:... Nacuki Ikezava je rodjen 1945. godine na Hokaidu, na severu Japana. Upisao je fiziku na Univerzitetu Saitama, ali je napustio studije. Od 1975. do 1978. živeo je u Grčkoj. Početkom osamdesetih godina piše poeziju i eseje, prevodi dela savremenih američkih pisaca (Kurta Vonegata, Džeka Keruaka) i savremenu grčku poeziju na... Silven Tridel, kanadski pisac koji je stekao visoko obrazovanje iz oblasti egzaktnih nauka i kinematografije, od 1985. godine bavi se, uspešno, isključivo pisanjem. Džek Keruak (1922-1969), američki pesnik i romansijer, uz Vilijama Berouza i Alena Ginzberga, jedan je od najpoznatijih pisaca bit generacije. Iako za života nije bio u velikoj meri priznat od zvanične kritike, danas se smatra veoma važnim i uticajnim autorom koji je inspirisao brojne umetnike, književnike i muzičare. Nikolas Ostler je britanski naučnik i pisac. Studirao je na koledžu Beliol u Oksfordu gde je diplomirao grčki, latinski, filozofiju i ekonomiju. Doktorirao je iz lingvistike i sanskrta na čuvenom Institutu za tehnologiju u Masačusetsu, gde je studirao pod mentorstvom Noama Čomskog. Ostler se služi sa 26 različitih jezika. Lojze Vizer (1954) je izdavač, pisac i prevodilac. Njegova izdavačka kuća Vizer Ferlag, koja već dve decenije uspešno promoviše književnost zemalja Jugoistočne Evrope, do sada je objavila više od 800 naslova. Edicije Europa erlesen (Iščitati Evropu) i Wieser Enzyklopaedie (Vizerova enciklopedija) dostigle su kultni status. Jaroslav Rudiš, pisac, dramaturg i scenarista, rodio se u Turnovu (1972) u Češkoj. Studirao je nemački jezik, istoriju i novinarstvo u Liberecu, Pragu, Cirihu i Berlinu. Promenio je nekoliko profesija, od hotelskog portira, preko pekara i učitelja, do menadžera pank grupe i novinara. Živi u Pragu i ponekad nastupa sa... Rođen 1957. godine u Somboru. Diplomirao novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Urednik, zatim glavni i odgovorni urednik Studentskog izdavačkog centra (SIC). Komentare i eseje objavljivao u mnogim listovima i časopisima, na radiju i televiziji. Objavio zbirku pesama Post scriptum (Književna omladina Srbije, 1983); Novi monasi (Centar za geopoetiku,... Zorica Bečanovic – Nikolić (1963), docent na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu, bavi se renesansnim književnostima i savremenom teorijom. Objavila je studije Hermeneutika i poetika: teorija pripovedanja Pola Rikera (Geopoetika 1998) i Šekspir iza ogledala (Geopoetika 2007). Autorka je većeg broja teorijskih tekstova, ogleda,... Jovica Aćin, pripovedač i esejista, autor je niza knjiga, među kojima su: Ko hoće da voli, mora da umre, Mali erotski rečnik srpskog jezika, Dnevnik izgnane duše, Pročitano u tvojim očima, Vulkan iznad vulkana. Petar Janjatović je rođen 1956. godine u Beogradu. Prve dodire sa novinarstvom imao je još u gimnaziji kao saradnik emisije Veče uz radio Prvog programa Radio Beograda. Od 1976. godine redovno sarađuje u novinama i časopisima različitih profila. Tokom svih ovih godina kontinuirano je pripremao i vodio muzičke radio emisije....
Kao veoma mlad dobio je stipendiju za obrazovanje u Francuskoj. Studirajuci novinarstvo planirao je da se bavi pisanjem. Vladavina vojne...
Studirao je političke nauke i ekomomiju u Atini. Od 1983. do 1988. živeo je u Sjedinjenim Američkim Državama (u Njujorku i Čikagu), a veliki deo vremena provodio je na putovanjima po Evropi, Severnoj Americi, Africi, Australiji i...
Njegovi romani objavljeni su na mnoge svetske jezike: Sonja i...
Autor je više knjiga o Balkanu i Mediteranu, od kojih su najznačajnije: Balkan i...
Slavu...
Prvi roman ovog 'filozofa i pesnika života' Dah harmatana, dobio je od Kvebečke književne akademije Nagradu Moazon (1987), a dodeljena mu je i nagrada Kanada-Švajcarska (1988). Njegova...
Njegove...
Trenutno...
Živi u Klagenfurtu/Celovcu.
Vladislav Bajac otvara "Postninovske čarolije" u DKSG-u
10.01.2025.
Vladislav Bajac (Beograd, 1954), književnik, prevodilac, novinar i izdavač. Osnivač izdavačke kuće Geopoetika. Priče: Evropa na leđima bika, Podmetači za snove, Gatronomadske priče. Romani: Knjiga o bambusu, Druid iz Sindiduna, Bekstvo od biografije, Hamam Balkanija, Hronika sumnje... Preveden na 20 jezika. Nagrade: Ramonda Serbika, ProzArt, Dimitrije Mitrinović, Specijalna književna nagrada Kine, Londonskog Sajma knjiga i Udruženja izdavača Velike Britanije, Orden za zasluge u rangu zapovednika Kraljevine Norveške.
Pucanj u prazno (Geopoetika)
„To je u isti mah i primer totalne knjige, sazdane od elemenata različitih književnih žanrova: autobiografija i pripovedna proza, poezija i istoriografska metafikcija, putopis i esej, kao i mnogi drugi oblici književnog izraza, sliveni su ovde u skladnu celinu koja neopozivo izrasta u čvrstu romanesknu formu.“
Zoran Paunović
"Pucanj u prazno" Vladislava Bajca u širem izboru za NIN-ovu nagradu
31.12.2024.
Žiri u sastavu Aleksandar Jerkov (predsednik), Adrijana Marčetić, Tamara Mitrović, Mladen Vesković i Vladimir Gvozden napravio je prvu selekciju od ukupno 185 romana primljenih na konkurs. Uži izbor biće objavljen u NIN-u 9. januara, a najuži sedam dana nakon toga. Ovogodišnji laureat ili laureatkinja biće poznat 27. januara oko podneva.
Pročitaj više
"Hamam Balkanija" u Iranu
26.12.2024.
Uz korice iranske knjige, poznata novina (izdanje i na engleskom jeziku) Teheran Tajms objavila je i opširan tekst o knjizi i autoru u kojem, između ostalog, piše: „U tradiciji velikih srpskih savremenih romanopisaca, Bajac okreće i plete priču o starom i novom, modernom i zarđalom, Istoku i Zapadu, vodi i vatri. Ovo je istinski ambiciozna knjiga koja nagrađuje čitaoca uvidima u neka od velikih pitanja našeg doba.“
Roman "Hamam Balkanija" na srpskom jeziku je doživeo desetak izdanja i pored nekoliko drugih, ovenčan je i međunarodnom nagradom Balkanika za najbolji roman na Balkanu. Objavljen je i preveden na preko dvadeset stranih jezika.
Pročitaj više
Praznični popust Geopoetike
16.12.2024.
Praznični popust Geopoetike na kom će sva naša izdanja biti na 30% popusta trajaće od 16. do 31. decembra i važiće za sve kupovine u našoj knjižari u Laze Pačua u Beogradu i preko našeg sajta.
Pročitaj više
Jeleni Vojinović Nagrada "Miloš N. Đurić" za prevod knjige "Kad smo bili mlađi"
06.12.2024.
Ovaj jezički kopleksan roman bio je pravi prevodilački izazov i izuzetno nam je drago da je žiri prepoznao koliko je veštine, znanja i umeća bilo potrebno da bi se dobio ovako dobar prevod koji je s pravom ovenčan najprestižnijom i najznačajnijom nagradom.
Uz ovu nagradu, među pohvaljenima je i Igor Cvijanović za prevod s engleskog knjige “Mađioničar” (Geopoetika) Kolma Toubina.
Žiri je radio u sastavu: Zoran Skrobanović, Jasmina Jovanović, Vladimir D. Janković (predsedavajući), Sreten Stojanović i Novica Antić.
Čestitamo našim dragim prevodiocima glavnu nagradu i pohvalu!
Pročitaj više
Vladislav Bajac gost Pule na Sanjam knjige u Istri
01.12.2024.
Učestvuju: Vladislav Bajac, Boris Dežulović, Boris Miljković, Zoran Paunović, Emir Imamović Pirke
Pročitaj više
Nađa Petrović u užem izboru za nagradu “Stevan Sremac”
29.11.2024.
Ova nagrada je zvanično priznanje Grada Niša koje se svečano uručuje u holu Gradske kuće, a tehnička realizacija tog događaja poverena je Niškom kulturnom centru.
Pročitaj više
Mija Koto dobitnik Nagrade Međunarodnog sajma knjiga u Gvadalahari
27.11.2024.
Koto je prvi pisac poreklom iz Afrike koji je nagrađen ovom prestižnom nagradom koja se dodeljuje za dela napisana na španskom, portugalskom, katalonskom, italijanskom, francuskom i rumunskom jeziku.
U obrazloženju žirija, navedeno je da je Koto nagrađen zbog „jezičke inovacije koja nas tera da preispitamo odnos između zajednice zemalja portugalskog govornog područja i stvaranja posebnog senzibiliteta afričkog kontinenta i njegovih istorijskih, kulturnih i geopolitičkih odnosa".
U svom video obraćanju prilikom prihvatanja nagrade, Koto je istakao važnost novinarskog posla u svom pesničkom razvoju, kao i njegovom oblikovanju kao pisca kratkih priča i romana. „Novinarstvo mi je dalo mogućnost da se približim ljudima i da kreiram likove", rekao je Koto.
Nagrada će mu zvanično biti uručena na Međunarodnom sajmu knjiga u Gvadalahari koji se održava od 30. novembra do 8. decembra.
Pročitaj više
Geopoetika na Niškom sajmu knjiga
26.11.2024.
Geopoetikina izdanja moći ćete da pronađete na našem štandu, gde će se prodavati sa posebnim popustom.
Tokom trajanja Sajma, kao i svake godine, biće organizovane brojne promocije knjiga, književne večeri i razgovori pisaca i pesnika. Sajam je otvoren svakog dana od 10 do 20 časova, a cena ulaznice je 200 dinara.
Pročitaj više
Geopoetika na Sajmu knjiga u Šarži u UAE
08.11.2024.
Sajam knjiga u Šarži je jedan od najvećih sajmova knjiga na svetu, koji se svake godine održava u “Sharjah Expo Center”. Sajam traje jedanaest dana i obuhvata više od 400 književnih događaja, uključujući svakodnevne radionice za pisanje, čitanja poezije i potpisivanja knjiga. Ovaj događaj je ogromna atrakcija za ljubitelje književnosti i privlači više od 2 miliona posetilaca i 1.420 nacionalnih i međunarodnih izdavačkih kuća. Knjige na sajmu pokrivaju različite žanrove na više od 210 jezika, dok su paneli obogaćeni zvezdama književne scene i renomiranim piscima.
Pročitaj više
Geopoetika na Sajmu knjiga 2024.
17.10.2024.
Organizujemo i dve promocije: predstavljanje nove edicije “Hispanoamerička novela” i predstavljanje knjige “Trinaesti mesec” Nataše Rogelje, gošće Sajma knjiga, sa kojom ćete imati priliku da se i družite na našem štandu.
Sajam knjiga biće otvoren za posetioce svakoga dana od 10h do 20h.
S nestrpljenjem vas očekujemo uz ovogodišnji slogan - Mi i dalje pronalazimo… (autore i njihove knjige za vas).
Pročitaj više
Geopoetika na Sajmu knjiga u Podgorici
03.10.2024.
Sve tri autorke će imati promocije u subotu, 5. oktobra:
17h- Nađa Petrović predstavlja svoj roman “Meduze žive zauvek dok ih ne uhvate”. Razgovor vodi Milena Čavić.
19h- Ivana Đurić Paunović govori o romanima Pola Ostera i svojoj naučnoj studiji “Čudnoliki svet. Američki hronotipi Pola Ostera” . Razgovor vodi Lela Stanković.
21h- Snježana Banović predstavlja svoju knjigu “Kronika sretnih trenutaka”. Razgovor vodi Janko Ljumović.
Radno vreme Sajma je svakog dana od 11 do 22h. Ulaz je slobodan.
Pročitaj više
Vesni Goldsvorti Međunarodna LUNA Virino nagrada
27.09.2024.
Ova nagrada se dodeljuje spisateljicama koje svojim umetničkim rukopisom ističu duhovno stvaralaštvo i kulturne i naučne vrednosti, uz podsticanje značaja multikulturalnosti i uz očuvanje i širenje tolerancije.
Pročitaj više
Vesna Goldsvorti dobitnica Međunarodne nagrade "Milovan Vidaković"
17.09.2024.
Vesna Goldsvorti ovogodišnja je dobitnica prestižne Međunarodne književne Nagrade "Milovan Vidaković" za ukupno prozno stvaralaštvo koja se dodeljuje u okviru književnog festivala Prozefest. Festival će se ove godine održati osamnaesti put, od 1. do 4. oktobra, u Novom Sadu.
Laureatkinja Vesna Golsvorti biće gošća festivala u utorak, 1. oktobra, kada je od 19h svečano otvaranjei i dodela nagrade "Milovan Vidaković", a od 20.30h program pod nazivom "Veče s laureatom". Razgovor sa Vesnom Goldsvorti vodiće učenici Gimnazije "Isidora Sekulić". Tom prilikom moći će da se kupe i knjige Vesne Goldsvorti koje je Geopoetika objavila do sada.
Nagrada „Grozdana Olujić“ Nađi Petrović za najbolju proznu knjigu objavljenu u 2023. godini!
27.08.2024.
Nađa Petrović za svoj roman „Meduze žive zauvek dok ih ne uhvate“ u izdanju Geopoetike, dobitnica je Nagrade „Grozdana Olujić“ za najbolju proznu knjigu objavljenu u 2023. godini!
Žiri u sastavu prof. dr Jelena Panić Maraš, prof. dr Predrag Petrović i dr Tijana Tropin (predsednica) jednoglasno su doneli ovu odluku, a u njihovom saopštenju, između ostalog, stoji:
„Nađa Petrović u ovom delu oblikuje lik junakinje u svoj životnoj punoći: njen jezik je kolokvijalan i krajnje intiman, uz pojedine lične jezičke „šifre“ koje se lajtmotivski provlače kroz tekst, ali istovremeno generacijski lako prepoznatljiv i savremen. Sarino pripovedanje, digresivno, često obojeno lakim, samoprekornim humorom, ipak nije stereotipni književni glas adolescenta. Njene digresije se često zgusnu u začudne jezičke slike, koje dobijaju i „spoljni“ ekvivalent: ne opredelivši se za čisto stvarnosnu prozu, autorka je u roman unela važne fantastične motive i čitave onirične scene, skladno ih i vrlo funkcionalno integrišući u pripovedanje i iskoristila ih kao značajne strukturne elemente celine dela. (...) ’Meduze žive zauvek dok ih ne uhvate’, dakle, pokazuje i tematsku bliskost s ranim romanima Grozdane Olujić, ali i srodnost s fantastičnim delom njenog opusa, dok su umetnička zaokruženost i motivsko bogatstvo jasno izdvojili ovaj roman kao najuspelije od svih književnih dela pristiglih na konkurs za nagradu.“
Nagrada „Grozdana Olujić“ osnovna je sa ciljem da podstiče i promoviše stvaralaštvo mladih pisaca za decu i odrasle i dodeljuje se za prozno delo autora/autorke do trideset pet godina starosti. Prva dobitnica ove nagrade bila je takođe autorka Geopoetike Ana Marija Grbić za svoju zbirku priča „Srneća leđa“.
Svečano proglašnje pobednika i dodela nagrade Nađi Petrović biće 30.avgusta 2024.
Pročitaj više
Letnja akcija- 30% popusta na naša izdanja!
03.07.2024.
Leta su oduvek bila rezervisana za nove uspomene i nove priče. Neka počne vreme opuštanja i upuštanja u velike avanture!
Pročitaj više
Nađa Petrović u užem izboru za Nagradu "Vladan Desnica"
19.06.2024.
Ovo je jedina književna nagrada u Srbiji koju pisci dodeljuju piscima. U žiriju je devet pisaca; predsednik je Dušan Kovačević, a članovi Milisav Savić, Ljubica Arsić, Mirjana Mitrović, Vule Žurić, Enes Halilović, Đorđe Pisarev, Goran Gocić i Mirko Demić.
Nagrada „Vladan Desnica“ ustanovljena je u Narodnoj biblioteci Srbije 2022. godine, od kada se svake godine dodeljuje najboljem romanu koji je prvi put objavljen u toku prethodne kalendarske godine. Glasovi i obrazloženja članova žirija biće objavljeni 29. juna u Kulturnom dodatku dnevnog lista Politika.
Pročitaj više
Hasan Blasim i Nađa Petrović na Festivalu KROKODIL
18.06.2024.
Nađa Petrović, autorka romana “Meduze žive zauvek dok ih ne uhvate” (Geopoetika, 2023) nastupiće prve večeri festivala, u petak, 21. juna na Glavnom stejdžu na fontani ispred Muzeja Jugoslavija od 20h. Svojim suverenim i jedinstvenim glasom, Nađa Petrović donosi potpuno nove registre i senzibilitet u domaćoj književnosti. Sve je to doprinelo da zavredi da otvori ovogodišnji Festival KROKODIL- kažu organizatori festivala.
Hasana Blasima, iračkog pisca s finskom adresom, autora knjiga “Sololand”, “Bulbul i njegov gazda”, “Irački Hristos” i “Ludak sa Trga slobode”, u izdanju Geopoetike, publika će moći da vidi dva puta - u nedelju, 23. juna od 11:30h u Debatnoj zoni Festivala KROKODIL (park ispred Muzeja Jugoslavije) s njim će razgovarati Mia David, nakon čega će uslediti potpisivanje knjiga. Isto veče Hasan Blasim će nastupiti na glavnoj bini festivala od 21h.
Zbog tema kojima se bavi, a pre svega zbog izuzetno kritičkog duha, te oštrog i nemilosrdnog jezika, Blasimove knjige do sada nisu objavljivane u zemljama arapskog govornog područja, osim “Ludaka sa Trga slobode” u znatno cenzurisanom izdanju. Njegova dela prevođena su na više od dvadeset jezika. Dobitnik je nekoliko međunarodnih nagrada, među kojima je najznačajnija Nagrada lista Indipendent za najbolju stranu knjigu 2014. godine za “Iračkog Hristosa”. Po prvi put je nagrada dodeljena knjizi originalno napisanoj na arapskom, a i prvi put je nagradu dobila jedna zbirka priča.
Na festivalu će moći da se kupe primerci knjiga gostujućih autora.
Ulaznice za večernje programe mogu da se nabave putem GIGS TIX prodajne mreže https://new.gigstix.com/.../xvi-festival-krokodil.../ kao i direktno u KROKODILovom Centru radnim danima od 12 do 20 časova, te na biletarnici festivala tokom festivalskih dana sat vremena uoči početka programa.
Pročitaj više
Geopoetika otkupila prava za novi roman Sali Runi "Intermeco"
24.05.2024.
Geopoetika je do sada objavila sve romane ove irske spisateljice- "Razgovori s prijateljima" (2018), "Normalni ljudi" (2019) i "Bajni svete, gde si ti" (2021).
Pročitaj više
Geopoetika na Palilulskom sajmu knjiga
22.05.2024.
Tokom trajanja sajma knjiga u prostoru Biblioteke „Milutin Bojić“ održavaće se promocije i tribine, dok će na štandovima izlagača autori potpisivati svoje knjige.
Vidimo se na pijaci!
Pročitaj više
Autorka Geopoetikinog izdanja- romana "Pohođenje"- dobitnica Međunarodne nagrade Buker za 2024.
22.05.2024.
U romanu "Pohođenje" reč je o ljudima i njihovim životnim pričama koje se protežu kroz ceo 20. vek, pa time i kroz istoriju Nemačke do danas, a junak ovog romana zapravo je jedna kuća kroz koju se prelamaju sudbine njenih stanovnika.
„Ovaj roman je remek-delo".
Der Spiegel
„Virtuozno delo".
Frankfurter Algemeine Zeitung
Pročitaj više
Izložba slika i predstavljanje knjige istoričara Milana Ristovića
17.05.2024.
U programu učestvuju: prof. dr Radina Vučetić (Filozofski fakultet u Beogradu), dr Jasna Novakov Sibinović (direktorka Geopoetike), književnik Vladislav Bajac (glavni urednik Geopoetike), i prof. dr Milan Ristović (Filozofski fakultet u Beogradu). Moderatorka programa je dr Milena Đorđijević.
Svojom knjigom “Obični ljudi/ Prilozi za istoriju” (Geopoetika, 1999), zajedno sa istoričarima poput Petera Englunda, Milan Ristović utro je put istraživanjima malih života i svetova prošlosti. Knjiga “Utišani glasovi/ Iz istorije običnih ljudi” je njena dopunjena verzija.
“Obični ljudi Milana Ristovića su poput nevidljivih niti koje povezuju stranice istorije, oživljavajući je svojim koracima i utišanim glasovima, i čineći je dubljom, ljudskijom, bogatijom i višeslojnijom. (…) Milan Ristović ne samo da je ove obične ljude otrgao od zaborava, nego nam je, ukrštajući fragmente njihovih života iz prašnjavih arhivskih kutija, pomogao da bolje razumemo svu složensot istorije i ljudskih sudbina u dramatičnim istorijskim trenucima.” (iz recenzije Radine Vučetić).
Slikarski radovi Milana Ristovića, nastajali u rasponu od gotovo pedeset godina, svedoče, pored nekih stilskih razlika i o kontinuitetu jednog ličnog, simboličnog jezika, koji se vremenom menjao i usložnjavao. A njegov rad obeležen je saglasjem između slikanja i ilustracije, s jedne, i bavljenja istorijom, naučnim istraživanjem i pedagoškim radom, s druge strane.
Vidimo se u Atrijumu Narodne biblioteke Srbije!
Pročitaj više
Pohvala žirija Nagrade "Ljubiša Rajić" Tamari Jorgovanović i Miloradu Ivanoviću
10.05.2024.
Pročitaj više
Kler Kigan dobitnica nagrade Zigfrid Lenc
10.05.2024.
Nagrada se dodeljuje međunarodnim piscima čiji se stvaralački rad smatra bliskim duhu Zigfrida Lenca, nagrađivanog nemačkog pisca koji je nagradu ustanovio neposredno pre svoje smrti 2014. Žiri je Kler Kigan okarakterisao kao „jednu od velikih evropskih pripovedačica“.
Svečana dodela nagrade Zigfrid Lenc održaće se u oktobru u Hamburgu.
Geopoetika je objavila roman "Sve te sitnice" (Small Things Like These) po kojem je snimljen istoimeni film koji je otvorio ovogodišnji Berlinale, a otkupili smo prava i za njen roman "Foster", po kojem je snimljen film “Tiha devojčica” prikazan na Festu 2023. godine.
Književnica Majlis Besri gošća Molijerovih dana
07.05.2024.
Majlis Besri, francuska romansijerka i producentkinja radio emisija na France Culture senzacionalno je stupila na književnu scenu 2020. sa ovim smelim prvim romanom u kome opisuje poslednje dane nobelovca Samjuela Beketa, koje je proveo u jednom pariskom domu za osobe trećeg doba. Ukrštajući svoja saznanja, činjenice i maštu, ona slika jedinstveni, melanholični i dirljivi portret autora čuvenog dela "Čekajući Godoa", koji, ironično, ovde čeka svoj kraj i poslednji put sagledava svoj život i svoje delo. Ovaj roman razotkriva iznenađujućeg Beketa, Bekoji je postao, možemo reći, jedan od sopstvenih likova. Nižu se epizode koje su mu obeležile život, ali i one iz svakodnevnog života u „Trećem dobu“, gde je Beket zaista živeo.
Pročitaj više
IN MEMORIAM: POL OSTER
01.05.2024.
Pol Oster bio je jedan od najznačajnijih američkih romansijera današnjice, pesnik, esejista, scenarista, reditelj i prevodilac. Svojim društvenim angažmanom svrstavao se među uticajne kritičare stanja savremenog sveta, i posebno savremenog američkog društva. Postao je poznat po svojoj neobičnoj i zagonetnoj postmodernističkoj fikciji i pričama koje se poigravaju sa temama slučajnosti i sudbine. Geopoetika je do sada objavila njegovih 13 knjiga koje je maestralno prevodila (i baš trenutno prevodi) Ivana Đurić Paunović.
U našoj kući uskoro će, nažalost posthumno, biti objavljena Osterova najnovija knjiga “Baumgartner”, kao i novo izdanje kultne knjige “Mesečeva palata”.
Pročitaj više
Laš Fr. H. Svensen u Beogradu promoviše novu knjigu "Filozofija laži"
23.04.2024.
Knjiga "Filozofija laži" je rezultat opsežnog istraživanja o laganju u svakodnevnom životu.
Šta je laž?
Da bi se razumeo do kraja pojam laži, moraju se analizirati pomovi istine, istinitosti, istinolikosti, ali i nebuloza (bullshit). Laš Svensen takođe istražuje i etiku laganja – zašto je laganje skoro uvek moralno pogrešno, i kako je laganje prijateljima posebno loše, jer pokreće pitanje poverenja.
„Mi se, uporno, samozavaravamo, a istovremeno smatramo da je naša obaveza da budemo iskreni prema sebi.“ Od laganja drugih preko laganja sebe, što bi bilo tretiranje laži u najbliskijim odnosima, prelazi se na laž na nivou društva i mesto laži u političkom životu. Nakon što se u ovoj studiji rezimiraju najvažniji filozofski doprinosi razmatranju uloge koju laž može ili treba da ima u politici, pri čemu se raspravlja o misliocima poput Platona, Makijavelija, Hobsa, Vebera, Hane Arent, postavlja se pitanje zašto današnji politički akteri – sa akcentom na državne lidere – lažu i u kojoj meri imaju moralno prihvatljiv razlog za to – od Platonove teorije o „plemenitoj laži“ do Donalda Trampa. Svensenov zaključak je taj da, ako tu i tamo slažemo, svi smo većinu vremena pouzdani. Verovanje drugima nas čini ranjivim, ipak „nasamariće vas s vremena na vreme, no bolje je povremeno biti nasamaren nego provesti život u hroničnom nepoverenju prema drugima.”
Knjigu su s norveškog jezika prevele Milica Višnjić i Gorana Knežević.
Povodom Svensenovog dolaska, Geopoetika je ponovo objavila i dva kultna naslova – "Filozofija dosade", originalno objavljen kod nas 2004. godine, bestseler preveden na petnaest jezika i "Filozofija straha", koji je Geopoetika prvi put objavila 2008. godine.
Laš Fr. H. Svensen (1970) je profesor filozofije na Univerzitetu u Bergenu i projekt menadžer u istraživačkoj organizaciji Civita. Objavio je niz knjiga koje su prevedene na dvadeset četiri jezika. Geopoetika je, pored ova dva naslova, do sada objavila i knjige "Filozofija mode" (2005), "Filozofija zla" (2006), "Filozofija rada" (2012), "Filozofija slobode" (2013) i "Filozofija usamljenosti" (2017).
Pročitaj više