Habib Ahmadzade (Abadan, 1964), romanopisac, autor dokumentarnih filmova i scenarista, tokom iransko-iračkog rata kao tinejdžer se priključuje dobrovoljačkoj miliciji, da bi kraj rata dočekao sa činom kapetana regularne armije. Studirao je dramsku umetnost, odsek za scenario. Ahmadzade je, takođe, autor nagrađivane zbirke kratkih priča Grad pod opsadom (Dastan-ha-ye Shahr-e Jangi) po kojoj je...
Didje Dekoan, pisac i scenarista, rođen je 1945. Sin sineaste Anrija Dekoana, karijeru je započeo kao novinar Frans soara i Figaroa, a kao filmski i televizijski scenarista potpisuje Jadnike, Grofa Monte Krista, Balzaka, Napoleona, Kralj pleše itd. Sekretar akademije Gonkur postao je 1995. godine. Prvu knjigu objavio je sa dvadeset godina. Za njom je usledilo...
Met Ridli, naučnik, novinar, pisac naučno-popularnih knjiga, bankar i političar, rođen je 1957. godine u Nortamberlendu. Pošto je 1975. diplomirao na Itonu, studirao je zoologiju na Oksfordskom univerzitetu (koledž Magdalen), gde je i doktorirao 1983. godine.
Novinarsku karijeru započeo je u magazinu Ekonomist, u kome je 1984. godine angažovan kao urednik...
Andrej Blatnik (1963, Ljubljana) jedan je od najpoznatijih i najprevođenijih savremenih slovenačkih pisaca.
Objavio je romane: Baklje i suze (1987), Tao ljubavi (1996), Promeni me (2008), Rupe (2020, Geopoetika, 2026), Trg oslobođenja (2021); knjige priča: Buketi za Adama venu (1983), Biografije bezimenih (1989), Promene koža (1990), Zakon želje (2000) i Kapiraš? (2009, Geopoetika, 2017), i Ugrizi (2018, Geopoetika, 2021); knjige studija i...
Sorž Šalandon, francuski novinar i pisac, rođen je 1952. godine u Tunisu. Kao novinar, od 1973. do 2007. godine, pisao je za Liberasion, list u kome je osim ostalog pratio i tadašnja aktuelna dešavanja u Iranu, Iraku, Libanu, Somaliji i Avganistanu. Godine 1988. primio je...
Antonio Lobo Antuneš rođen je 1942. godine u Lisabonu. Studirao je medicinu i specijalizovao psihijatriju. Mobilisan je 1970. godine da bi služio kao vojni lekar u ratu u Angoli. Ostavivši tada trudnu suprugu za sobom, provodi na frontu dvadeset i sedam meseci, od 1971. do 1973. godine. Tamo upoznaje Ernešta...
Irena Ristić deluje u polju umetnosti i nauke, katkad i šire. Sklona je socijalnim ogledima i psihološkim istraživanjima, mahom fokusirana na domete kolektivnih umetničkih praksi. Piše, proba, režira, smišlja i izvodi radove, predaje, piše, objavljuje, agituje, brani, ponekad organizuje, sa studentima pole miše, i opet piše...
Diplomirala je pozorišnu režiju, magistrirala...
Džordž Sonders (1958), američki pisac, prevashodno je poznat kao autor kratkih priča. Osvojio je nagradu Makartur i nagradu Gugenhajm fondacije, kao i nagradu PEN/Malamud za izvrsne kratke priče, a izabran je i za člana Američke akademije umetnosti i nauke. Zbirka priča Deseti decembar ušla je u najuži izbor za Nacionalnu književnu nagradu...
Kim Tong Ni (pravo ime mu je Kim Si Đong 1913–1995) rođen je u Kjongđuu, u provinciji Severni Kjongsang. Osnovno obrazovanje stekao je u rodnom gradu. Srednju školu je započeo u Teguu i posle dve godine se preselio u Seul. Školovanje je prekinuo 1928. godine, zbog siromaštva, i posvetio se...
Filip Čolović je filmski i televizijski reditelj, scenarista i pisac. Rođen je u Beogradu 1978. godine. Uglavnom je poznat po dokumentarnim filmovima koji su bili zapaženi na festivalima širom sveta, a nagrađivani su kod nas i u inostranstvu. Učestvovao je nekoliko godina zaredom u razmenama Evropske radiodifuzne unije (European Broadcasting...
Ju Hua (Yu Hua), jedan od najvažnijh savremenih kineskih stvaralaca, rođen je 1960. godine u kineskoj provinciji Džeđang. Školovao se u vreme Kulturne revolucije i to je značajno uticalo na tematske odrednice književnih dela ovog pisca koji je do sada objavio pet romana - najvažniji su Živeti, Zapisi o prodavcu krvi, Braća, Sedmi...
Sem Šepard (1943–2017) dobitnik Pulicerove nagrade, autor je više od pedeset pet drama i tri zbirke priča. Glumio je u preko šezdeset filmova, a 1984. bio je nominovan za nagradu Oskar, za ulogu u filmu Put u svemir (The Right Stuff, 1983). Bio je u finalu za dodelu nagrade „W. H....
Sali Runi je rođena 1991. godine u Kaslbaru, u Irskoj. Diplomirala je englesku i američku književnost na Koledžu Triniti u Dablinu, gradu u kome živi i radi. Već njen prvi roman, Razgovori s prijateljima (2017, Geopoetika, 2018), objavljen još dok je završavala master studije američke književnosti, doneo...
Žanet Fišer je od 1986. frojdovska psihoanalitičarka u Cirihu. Ona se intenzivno bavi pitanjem nasilja, moći i nemoći. Bila je kurator izložbi koje su se bavile tim temama i snimila je dva dokumentarna filma. Autor je knjige Strah – od njega se moramo plašiti, Štremfeld (Frankfurt na Majni/Bazel), 2018.
Svetlana Racanović je istoričarka umetnosti, likovna kritičarka i kustoskinja. Doktorirala je na Fakultetu za medije i komunikacije, Univerzitet Singidunum u Beogradu, 2018. sa tezom Perpetuiranje promjene – Tehnologije sopstva Marine Abramović. Magistrirala je menadžment kulturnih i umetničkih delatnosti (program ECUM/ECUMEST) u Dižonu 2000. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu...
Gamal Gitani (1945–2015), romansijer, pisac kratkih priča i publicista, bio je jedan od osnivača književnog magazina Galerija 68, glasila svoje književne generacije. Rođen u siromašnoj porodici u Sohagu, kao dečak je šegrtovao u jednoj ćilimarskoj radionici na Han Haliliju.
Bio je novinar jednog od vodećih egipatskih dnevnih listova Ahbar el jaum, a...
Mansura Izudin rođena je 1976. u jednom seocetu u Delti Nila. Završila je novinarstvo na Univerzitetu u Kairu. Živi u Kairu i radi kao zamenik glavnog i odgovornog urednika i novinar u najznačajnijem egipatskom književnom listu, nedeljniku ’Aẖbār al-’adab (Književne vesti). Prvu zbirku pripovedaka, Drhtavo svetlo, objavila je 2001. godine, a tome su usledili...
Daniel Galera, jedan od najboljih brazilskih pisaca svoje generacije, rođen je u Sao Paulu 1979. godine, no veći deo života proveo je na jugu Brazila u Porto Alegreu.
S nepunih dvadeset godina, još devedesetih godina prošlog veka, počeo je da objavljuje svoje tekstove na internetu, a 2001. godine je sa...
Per Petešun je rođen 1952. u Oslu. Bibliotekar po obrazovanju, a sada profesionalni pisac, autor je više romana i zbirke refleksivnih i književnih eseja Månen over porten (Mesec nad kapijom). U književnom svetu debitovao je zbirkom kratkih priča Aske i munnen, sand i skoa (Pepeo u ustima, Pesak u cipelama). Roman Til Sibir (U Sibir) doneo...
Đorđe S. Kostić, rođen u Somboru 1947, diplomirao je na Katedri za jugoslovenske književnosti i opštu književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i 1986. doktorirao na istom fakultetu. Od 1980. godine bio je zaposlen u Balkanološkom institutu SANU. Bio je stipendista Fondacije Aleksander fon Humbolt, SR Nemačka. Od oktobra 1990....
Johana Maksl, rođena 1987. godine, radi intermedijalno, organizuje dešavanja na preseku književnosti i likovnih umetnosti, ima fakultetske diplome, dobijala je grantove i stipendije, voli tajlandski boks i kompjuterske igre. Do sada je radila sa svojim književnim tekstovima u performansima i umetničkim instalacijama. U saradnji s umetnikom Jakubom Šimčikom vodi interdisciplinarnu...
David Diop je francuski pisac i pesnik poreklom iz Senegala, poznat po svom delu koje bogatim jezikom i duboko emotivnom naracijom istražuje teme identiteta, postkolonijalizma i istorije. Rođen je u Francuskoj 1966. godine, ali je odrastao u Senegalu, što mu je omogućilo da ima dublje razumevanje afričke kulture i istorije. Oblasti njegovog istraživanja jesu...
Mirča Elijade (Bukurešt, 1907. – Čikago, 1986), jedan je od trojice – uz Emila Siorana i Ežena Joneska – generacijskih i duhovnih svetionika i verovatno svetski najpoznatijih Rumuna dvadesetog veka.
Elijade, istoričar religije, književnik i filozof, čuven je po svojim studijama Istorija verovanja i religijskih ideja, Joga: Besmrtnost i sloboda,...
Dejvid Rolf Grejber (1961-2020) američki antropolog i aktivista, po opredeljenju anarhista levičar, predavao je antropologiju na Londonskoj školi ekonomije (2013–2020), Univerzitetu Jejl (1998–2007) i na Koledžu Goldsmits Univerziteta u Londonu (2008–2013).
Prvi je dobitnik nagrade koja se u Ujedinjenom Kraljevstvu dodeljuje za najbolju političku publicističku knjigu „The Bread and Roses“ (2012), i...
Uri Kostak (Barselona, 1973), novinar, pisac i univerzitetski profesor, izveštavao je za dnevne novine Vangardija i radio stanicu Kadena Ser. Kao kreativni direktor radio je u brojnim marketinškim agencijama. Drži nastavu iz kreativnog pisanja na master studijama Univerziteta Pompeu Fabra iz Barselone. Stilit je njegov prvi roman.
Saša Karalić, rođen je 1970. godine u Banjaluci. Studirao je jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, kao i audiovizuelne umetnosti na Umetničkoj akademiji Gerit Ritveld u Amsterdamu i Kraljevskoj akademiji likovnih umetnosti u Stokholmu. Njegova umetnička praksa zasniva se na kolektivnim i interdisciplinarnim...
Nina Like (1965), norveška književnica, debitovala je 2010. zbirkom pripovedaka Orgije i druge priče, koja je pobrala pohvale kritike. Roman Težnja ka raspadanju (2013) dobio je izvanredne recenzije i našao se u užem izboru za nagradu slušalaca radija P2. Godine 2016. Nina Like ostvaruje veliki uspeh romanom Ne,...
Džulijan Barns je rođen u Engleskoj, u Lesteru, 19. januara 1946. godine. Dobio je više prestižnih nagrada i priznanja: nagradu Samerset Mom (Metrolend, 1981); Bukerovu nagradu (Ovo liči na kraj, 2011) za koju je ranije tri puta bio nominovan (Floberov papagaj, 1984, Engleska, Engleska, 1998. i Artur & Džordž, 2005);...
Objavio je zbirku pesama „Dnevnik pevanja”, dva romana: „Soba za jedan krevet", „Zajednički pepeo“ (nemačko izdanje: „Die gemeinsame Asche”, Berlin, 2013), knjige eseja: „Anatomija nacionalističkog morala”, „O autoritarnoj savesti”, dramske komade: „Enciklopedija živih", „Filosofija palanke", „Krleža ili što su nama zastave i što smo mi zastavama, da tako za njima plačemo", „Vox Dei - građanska neposlušnost", „Papa Franjo se hrva sa...
Alberto Mangel, esejista, romanopisac, književni kritičar, antologičar, prevodilac i izdavač, rođen je u Buenos Ajresu 1948. godine. Živeo je i u Izraelu, Španiji, Francuskoj, Engleskoj, Italiji i Kanadi. Od 2015. do 2018. bio je direktor Narodne biblioteke Argentine. Priredio je više od deset antologija kratkih priča sa najrazličitijim temama,...
"Otoci" Milana Milišića na 30-godišnjicu njegove smrti
10.10.2021.
Milan Milišić je rođen 6. jula 1941. u Dubrovniku, gde je završio gimnaziju. Na Filološkom fakultetu u Beogradu diplomirao je na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti. Pisao je pesme, pozorišne komade, eseje, romane, putopise, bavio se novinarstvom i prevođenjem. Poginuo je 5. oktobra 1991. prilikom bombardovanja u svom stanu u Dubrovniku.
Kao što je Milišićeva sveukupna stvaralačka ličnost pripadala jednako i lokalnom i univerzalnom, tako su i ovi eseji, mahom posvećeni dubrovačkom otočju, preko severa Jadrana, stigli sve do ostrva – Menhetn. Njegova duboka umetnička individualnost, koliko god bila sazdana od mikrosvetova u kojima je sebe oblikovao, i dalje jednako pripada makrosvetu književnih vrhova. No, centralni deo Milišićeve ličnosti i dela najpre pripada definiciji ostrva.
Geopoetika je do sada objavila njegovu knjigu eseja Dubrovačka zrcala (2007) i roman Oficirova kći (2011).
Pročitaj više
Promocija i sajam knjiga u Banjaluci
21.09.2021.
Promociji knjige prethodiće izložba "Kvadrat" istoimenog autora, sa početkom u 20 časova. Roman donosi tri priče, od kojih su dve smeštene u doba Drugog svetskog rata i jedna u sadašnje vreme: potpuno različite sudbine dvojice ljudi u nemačkom zarobljeništvu, zemljoradnika na radu na nemačkoj farmi okruženog ljubavlju, i intelektualca komuniste u zloglasnom koncentracionom logoru Dahau.Ono što vezuje roman sa izložbom “Kvadrat” jeste propitivanje odnosa između simbola i kolektivnog sećanja, između jezika i znaka. Takođe u Banjaluci u sportskoj dvorani "Borik" od 14. do 20. septembra održava se Sajam knjiga na kojem je prisutna i Geopoetika sa svojim naslovima.
Pročitaj više
Vladislavu Bajcu dodeljen orden Kraljevine Norveške
21.09.2021.
Vladislav Bajac, osnivač i glavni urednik Geopoetike, odlikovan je ordenom za doprinos promociji norveške književnosti i kulture koji dodeljuje Kraljevina Norveška na prijemu u rezidenciji Ambasadora Norveške u Beogradu.Ovaj događaj označio je početak projekta "Jačanje cirkularne ekonomije u Srbiji – nordijska iskustva", a tom prilikom koncert je održao jazz orkestar Nikolov-Ivanović Undectet. U pitanju je projekat koji sprovode ambasade Norveške, Danske, Finske i Švedske, uz podršku Nordijskog saveta ministara.
Pročitaj više
Srpsko izdanje novog romana Sali Runi u septembru
21.09.2021.
Nakon "Razgovora s prijateljima"(Geopoetika, 2018) i "Normalnih ljudi"(Geopoetika, 2019), koji su širom sveta prodati u milionskim tiražima, stiže nam treći roman irskog književnog čuda Sali Runi. "Bajni svete, gde si ti" je filozofsko osvešćen roman u kojem četiri glavna lika u razgovorima i mejlovima seciraju svoje prijateljstvo, ljubavne odnose, ali i, ovog puta posebno istaknuto, strahove za budućnost planete. Sali Runi, na sebi svojstven način, direktno i beskompromisno oslikava sadašnjost i svet koji nas okružuje. Uverite se još jednom zbog čega se Sali Runi smatra najmoćnijim književnim glasom svoje generacije.
"Hostel Kalifornija" u konkurenciji za Nagradu "Meša Selimović"
05.08.2021.
Roman "Hostel Kalifornija" Zvonke Gazivode našao se u izboru sa još petnaest romana za književnu Nagradu "Meša Selimović". Za nagradu konkurišu romani iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Srbije. Selektor koji je za Srbiju predložio nominovane bio je Vladimir Arsenić. Dvadeseti Međunarodni književni susreti Cum grano salis biće održani u oktobru, a dobitnik Nagrade "Meša Selimović" proglasiće se na ceremoniji dodele nagrade 9. oktobra 2021. godine. O dobitniku nagrade za najbolji roman u prethodnoj godini odlučivaće petočlani žiri u sastavu: Semezdin Mehmedinović, predsednik, Senka Marić, Ivica Đikić, Milorad Popović i Mirjana Đurđević...
Pročitaj više
Roman scenariste "Južnog vetra"
05.08.2021.
Na 68. filmskom festivalu u Puli prikazan je film "Južni vetar 2" za koji scenario potpisuje Petar Mihajlović, autor knjige "Ništa" koju je objavila Geopoetika."Ništa" je autentično, osmišljeno književno delo, važan prilog urbanoj (de)mistifikaciji Beograda. Razmišljanje o procesu pisanja i piscu knjigu podiže na viši nivo. Ali koristeći istovremeno i humor i morbidnost, autor kao da pravi eksperiment u kojem dokazuje kako je roman sve bolji i ubedljiviji kako mu se bliži kraj, kao uostalom i njegovom junaku. A kraj je nadrealan. Možda zato što pisac misli da je "život stoka neopevana". A šta je onda smrt?
Pročitaj više
Emisija o Aleksandru Genisu na RTS
05.08.2021.
U utorak, 20. jula u 17.53 na RTS2 biće prikazana emisija Savremeni svetski pisci: Aleksandar Genis koju uređuje i vodi Neda Valčić-Lazović. Uskoro u izdanju Geopoetike izlazi nova Genisova knjiga "Koža vremena". "Volim da imam korene, ali se plašim ljudi koji govore o domovini. Nacisti su govorili o domovini. Rusija je otadžbina mog jezika, a Njujork je grad koji volim i u kome sam proveo četrdeset godina svog života", kaže Aleksandar Genis - kosmopolita, esejista, prozaista. Rođen 1953. u Rjazanju u Rusiji, mladost provodi u Letoniji a sa 24 godine odlazi u Njujork, grad u kome postaje pisac.âââhttps://www.rts.rs/page/tv/sr/story/21/rts-2/4449830/aleksandar-genis.html
Pročitaj više
"Ne postoje drugi izdavači u Srbiji koji bi mogli da nas zamene"
05.08.2021.
Održavanje 56. Sajma knjiga u izmenjenom terminu od 11. do 19. septembra upitno je budući da su tri udruženja Udruženje izdavača i knjižara Srbije (UIKS), Udruženje profesionalnih izdavača Srbije (UPIS) i Nezavisni izdavači prekjuče uputuli saopštenje u kome se kaže da su "predstavnici sve tri grupacije saglasni da učešće na ovogodišnjem Sajmu knjiga nije prihvatljivo i pozivaju Odbor Beogradskog sajma knjiga, da uz podršku Gradske uprave i Ministarstva kulture, odloži održavanje Sajma knjiga do standardnog oktobarskog termina sledeće godine". Ceo tekst pročitajte na https://www.danas.rs/kultura/ne-postoje-drugi-izdavaci-u-srbiji-koji-bi-mogli-da-nas-zamene/
Pročitaj više
Vesna Goldsvorti primljena u britansko Kraljevsko književno društvo
05.08.2021.
Književnica Vesna Goldsvorti postala je prvi srpski pisac koji je primljen u britansko Kraljevsko književno društvo od osnivanja ovog udruženja 1821. godine. Geopoetika će do kraja godine objaviti novi roman Vesne Goldsvorti Iron Curtain.Do sada smo objavili četiri njene knjige: Izmišljanje Ruritanije (2000), Černobiljske jagode (2005), Gorski (2015) i Gospodin K (2017).Pored Vesne Goldsvorti ove godine u Kraljevsko književno društvo primljeno je još 28 književnika među kojima su En Eplbaum, Megi O Farel, Džeremi Huker i Elison Laj.
Pročitaj više
Geopoetikin letnji popust! S kim provodite leto?
05.08.2021.
Dok temperature nemilosrdno skaču, spuštamo cene naših izdanja za 30%. Ovaj popust dobijate za kupovinu i u našoj knjižari u Laze Pačua u Beogradu i putem sajta www.geopoetika.com, dok samo u našoj knjižari - za tri i više kupljenih naslova pupust se povećava srazmerno količini knjiga (za 3 kupljene 35%, za 6 i više 40%).
Mora, jezera, planine, ali i puste gradske ulice čekaju da vaše doživljaje podelite sa Murakamijem, Luom, Sali Runi i ostalim piscima Geopoetike. Za sve detalje pišite nam na geopoetika.knjizara@gmail.com i beograd@geopoetika.com ili pozovite na telefone 060 647 68 94 i 011 403 72 10. Najlepše se čita leti!
Akcija traje od 1. do 10. jula!
Dnevnik RTS-a o multimedijalnom omažu Lenardu Koenu održanom u Jugoslovenskoj kinoteci
05.08.2021.
"U Jugoslovenskoj kinoteci održan je multimedijalni omaž Lenardu Koenu povodom objavljaivanja knjige "Plamen" (Geopoetika, 2021), prikazan je dokumentarni film o slavnom muzičaru iz 1984. godine, autora Vladislava Bajca, čuli smo audio snimak kompozicije "Subito" Zorana Erića, na stihove Vladislava Bajca, Lenara Koena i Pola Repsa..."
Pročitaj više
Nagrada "Đura Jakišić" Radivoju Šajtincu
05.08.2021.
Pisac i pesnik Radivoj Šajtinac dobio je Nagradu "Đura Jakišić" za 2021. godinu za zbirku pesama "Aveti avatara".
Radivoj Šajtinac je rođen 1949. godine u Zrenjaninu. Posle završene gimnazije u rodnom gradu, studirao je opštu književnost sa teorijom književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Član je Društva književnika Vojvodine, Srpskog književnog društva i Srpskog Pena. Bio je jedan od osnivača i dve decenije glavni i odgovorni urednik časopisa za književnost i kulturu Ulaznica. Piše poeziju, prozu, književnu i likovnu kritiku, bavi se dramaturgijom, prevodi s ruskog i engleskog jezika. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja za svoje izuzetno plodno i raznorodno stvaralaštvo.
Geopoetika objavljuje prozna dela ovog pisca i do sada smo objavili njegove romane: Žrtve bidermajera (2000), Sibilski glasovi (2001), Vodeno dete (2004), Lyrik-klinik (2009), Porcelan (2017), Suva igla (2019) i Pelerina (2020), kao i Vicitms of the Biedermeier (2012) na englskom jeziku u okviru edicije Srpska proza u prevodu.
Međunarodna Bukerova nagrada za Diopov roman "Braća po duši"
05.08.2021.
David Diop prvi je francuski autor koji je dobio međunarodnu Bukerovu nagradu za svoj roman Braća po duši (Frère d’âme) koji je Geopoetika objavila 2020. godine u izvrsnom prevodu Olje Petronić. Naziv romana predstavlja igru reči poznatog izraza "Frere d’armes" (Braća po oružju), dok je englesko izdanje ponelo naslov jedne od najlepših i ujedno najpotresnijih rečenica iz knjige - "At Night All Blood is Black".Unikatan u svetu po svojoj temi, ovaj roman govori o Afrikancima koji su se borili u Prvom svetskom ratu na evropskom frontu.Iako ratna priča, ova knjiga istovremeno odiše toplinom, oduzima dah i razara kao tornado.
Pročitaj više
Preminuo Paolo Maurensig
05.08.2021.
Italijanski romanopisac i esejista Paolo Maurensig preminuo je u 79. godini.
Veliku pažnju svetske književne javnosti privukao je njegov ratni roman o antisemitizmu i strasti prema šahu – "Varijanta Lineburg" (1993, Geopoetika 2003), preveden na više od dvadeset jezika. Sa sledećim romanom, "Canone inverso" (1996, Geopoetika 2002), Maurensig obrađuje svoju, pored šaha i slikarstva, omiljenu temu – muziku. Po tom svetskom bestseleru snimljen je i igrani film. Među Maurensigove značajne romane ubrajaju se i "Čuvar snova" (2003, Geopoetika 2004), "Vukovlad – gospodar vukova" (2006, Geopoetika 2007), "Oluja – Đorđoneova tajna" (2009), "Arhanđeo šaha – tajni život Pola Morfija" (2013), "Teorija senki" (2015, Geopoetika 2016) i "Đavo u pisaćem stolu" (2018, Geopoetika 2019).
Promocija Koenovog "Plamena" u Novom Sadu
05.08.2021.
U sredu 26. maja u 18 časova na brodu Cepelin u Novom Sadu biće predstavljena nova knjiga Lenarda Koena "Plamen" (poezija, pesme, beležnice, crteži) u izdanju Geopoetike. Tom prilikom o knjizi govoriće književnik Vladislav Bajac, izdavač i glavni urednik Geopoetike i Vladimir Kopicl, književnik i prevodilac.
Pročitaj više
"Potencijalni kandidat" najbolji debi na Festu
05.08.2021.
Film Erdžana Kesala "Potencijalni kandidat" (tursko-srpska koprodukcija) dobio je nagradu za najbolji debi na upravo završenom 49. Festu. U obrazloženju žirija stoji da je film nagrađen "za precizan, živopisan i britak prikaz glavnog lika, njegovog miljea i savremene političke korumpiranosti".– Veoma smo srećni zbog vesti iz Beograda. To što smo dobili nagradu za prvi film daje nam odgovornost i želju da napravimo još bolje filmove. Srbija i Beograd imaju izuzetno i posebno mesto u mom životu. Rođen sam u malenom mestu u srcu Anadolije. Prva ozbiljna knjiga koju mi je otac poklonio bila je "Na Drini ćuprija" Ive Andrića. Mnogo godina kasnije kada sam bio na Kustendorfu sa svojim prijateljem, režiserom kao gost Emira Kusturice na projekciji filma "Bilo jednom u Anadoliji" Emir mi je poklonio istu knjigu kad smo odlazili. Uvek se setim toga. Imam utisak da smo ljudi sa istog podneblja. Smatram da delimo istu muku, istu tugu, isti smisao za humor, nadu – poručio je reditelj Erdžan Kesal u video snimku, zahvalivši se Filmskom centru Srbije i srpskim producentima Dimčetu Stojanovskom i Stefanu Orlandiću. Istoimeni roman Geopoetika je objavila 2020. godine.
Marina Abramović dobitnica nagrade Princeza od Asturije za 2021.
05.08.2021.
Marina Abramović je dobitnica prestižne nagrade Princeza od Asturije u kategoriji umetnost za 2021. godinu. U obrazloženju nagrade stoji da Marinin rad istražuje "granice uma i tela" kroz složene i opasne radnje u konstantnoj potrazi za individualnom slobodom. Geopoetika je do sada objavila dve knjige: "Susret psihoanalitičarke i Marine Abramović", švajcarske psihoanalitičarke Žanet Fišer i obimnu studiju profesorke Svetlane Racanović, "Marina Abramović – Od reza do šava". U planu je i objavljivanje jednog proznog dela o MA. Prestižna nagrada Princ (Princeza) od Asturije dodeljuje se od 1981. godine kao serija godišnjih nagrada pod pokroviteljstvom Fondacije Princeze od Asturije. Među dosadašnjim laureatima nalaze se i brojni autori Geopoetike: Oktavio Pas (1993), Umberto Eko (2000), Pol Oster (2006), Bob Dilan (2007), Lenard Koen (2011), Karen Armstrong (2017).
Pročitaj više
Saša Karalić za RTRS: Umetnički rad ako nije političan u svojoj naravi, onda nije umetnički rad
05.08.2021.
Saša Karalić, vizuelni umetnik i pisac, u gostovanju u emisiji Art Mašina na RTRS, između ostalog, predstavio je svoj roman prvenac "Tri znaka kruga" (Geopoetika, 2020).
Karalić je došao iz Amsterdama u Banja Luku i Beograd. Tom prilikom je u Banja Luci snimljen intervju čija je jedna od tema bila njegov roman "Tri znaka kruga" koji je Geopoetika objavila prošle godine i koji je bio u užem izboru za Vitalovu nagradu.
Izdanja Geopoetike na Salonu frankofone knjige
05.08.2021.
Salon frankofone knjige u okviru Molijerovih dana biće otvoren u utorak 11. maja. Pored bogatog onlajn programa i programa uživo biće izložene i prodavane knjige prevedene s francuskog jezika među kojima ćete moći da pronađete i brojna naša izdanja. Na dan otvaranja Salon će biti otvoren od 14 do 19 h, a od 12. do 15. maja knjige će biti izložene od 12 do 19 časova ispred Francuskog instituta u Knez Mahailovoj 31.
Pročitaj više
Nedelju dana popusta povodom Svetskog dana knjige!
05.08.2021.
Dragi čitaoci,U susret 23. aprilu – Svetskom danu knjige, pripremili smo za vas 7 dana popusta u našoj knjižari Geopoetika!Od petka 23.4. do petka 30.4. možete kupiti sva Geopoetikina aktuelna izdanja uz popust od 30%.Obradujte svoje bližnje ili sebe nekim našim dobro poznatim izdanjem, ili najnovijim, od srede 28.4. u knjižari – roman Bulbul i njegov gazda Hasana Blasima, za koga je Gardijan napisao da je "verovatno najveći živi arapski prozni pisac" i kojeg ste imali prilike da upoznate uz zbirke priča Ludak sa Trga slobode i Irački Hristos, takođe u izdanju Geopoetike.Opremite se dobrim knjigama za produženi praznični vikend!
Pročitaj više
"Hostel Kalifornija" u užem izboru za Nagradu Evropske unije za književnost
05.08.2021.
Roman "Hostel Kalifornija" (Geopoetika, 2020) spisateljice Zvonke Gazivode našao se u užem izboru za nagradu Evropske unije za književnost (EUPL). Pored Zvonke Gazivode u trci za nagradu nalaze se još tri autora iz Srbije sa svojim romanima objavljenim 2020. godine.Nagrada EUPL je ustanovljena 2009. godine. Dobitnici nagrade iz 14 zemalja biće proglašeni na zvaničnoj dodeli koja će biti održana onlajn 18. maja.
Pročitaj više
Kritika knjige Godina majmuna Peti Smit
05.08.2021.
"Školovana kao devojčica u redu Jehovinih svedoka, kao predani čitač Biblije, a potom poučena mudrostima i tihim "meditacijama uprazno" tibetanskog budizma, spisateljica postiže epifanijske učinke upravo u onom što nudi takozvana banalna svakodnevica. Banalno više pripada duhovnoj lenjosti i obamrlosti nego onom što neoprezno zovemo stvarnošću."
"Osmatrajući svakodnevni život (pa i smrt!) u svim pojavnim oblicima, Peti Smit nam pokazuje da su duh i lepota života najpre u oku posmatrača. Upečatljivost njenog naoko ogoljenog narativa pripada onoj vrsti koju su obeležila ikonična imena Pola Ostera i Sema Šeparda."
Pročitajte ceo tekst Milana Vlajčića na https://nova.rs/kultura/pise-milan-vlajcic-kritika-knjige-godina-majmuna-peti-smit/.
In memoriam Era Milivojević
05.08.2021.
Era Milivojević diplomirao je 1965. godine na Školi za primenjene umetnosti u Novom Sadu. Bio je deo čuvene neformalne grupe umetnika uz Marinu Abramović i Rašu Todosijevića koji su delovali u beogradskom SKC-u 70-ih godina 20. veka kao začetnici nove umetničke prakse.
Sve do danas, Milivojević je zadržao umetnički kvalitet, koncepcijsku utemeljenost i vernost avangardnoj ekskluzivnosti i kao takav otvorio put generacijama mlađih umetnika koji se danas u većini slučajeva upravo izražavaju na takav način.
Geopoetika je 2002. godine objavila njegovu monografiju Art Sessions.
Knjiga koja je promenila život Frensisu Fordu Kopoli
05.08.2021.
Film "Mladost bez mladosti" Frensisa Forda Kopole možda nije toliko poznat kao njegova trilogija "Kum" ili "Apokalipsa danas", ali je za slavnog reditelja bio neka vrsta prekretnice. Da bi snimio film po istoimenom romanu Mirče Elijadea, Kopola se vratio svojim počecima, a za knjigu, objavljenu nedavno kod nas sa njegovim pogovorom, rekao je da ga je "podmladila" i donela mu "mogućnost da dovrši ono što je radio celog života".
- Jedna prijateljica, orijentalista i naučnica uputila me je na neke citate Mirče Elijadea, o kome nisam znao baš mnogo. Pročitao sam neke od njih, što me na kraju dovelo do ove novele. I ispalo je da je to ogromna stvar. Iznenađivala me je sa svakom stranicom koju sam okretao. Čim bih pomislio da sam našao priču, ona bi se sa sledećom stranicom promenila. Počinje sa udarom groma. A onda je on podmlađen. A onda iznenada priča sa svojim dvojnikom. Pa su nacisti u potrazi za njim. I sreće tu ženu koja je izgleda reinkarnacija sveštenice iz drevne Indije. Stalno sam se pitao šta je sledeće – ispričao je Kopola u jednom intervjuu govoreći o "Mladosti bez mladosti".
Pročitajte ceo tekst Matije Jovandića na: https://nova.rs/kultura/knjiga-koja-je-promenila-zivot-frensisu-fordu-kopoli-mirca-elijade/
Ana Marija Grbić u Kulturnom dnevniku o knjizi "Srneća leđa"
05.08.2021.
"Mislim da je u knjizi vrlo jasna ta opozicija svet i čovek, gde svet više nije jedno mesto koje je namenjeno da čovek u njemu bude najbolja verzija sebe."
"Ko god da je čita, shvatiće zbog čega mi je bilo teško da je napišem, trudila sam se da se približim nekoj vrsti objektivne istine, istinite emocije..."
Ana Marija Grbić u emisiji "Probudi se" na Nova S
05.08.2021.
Ana Marija Grbić, autorka knjige "Srneća leđa" bila je gost emisije "Probudi se" na Nova S u kojoj je pričala o svojoj knjizi i aktuelnostima iz dnevne štampe.
"Srneća leđa govore o nekoj nežnosti koja se nalazi u knjizi. Knjiga je podeljena na pet ciklusa, svaki ciklus ima pet priča koje su kratke. Pokušala sam da oslikam čoveka jednim bitnim trenutkom u njegovom životu. Smatram da čovek, njegova celokupnost može da se vidi u jednom bitnom trenutku njegovog života. Govorim ne o običnom čoveku, ali čoveku koji živi u svakodnevici..."
Više na: https://youtu.be/p207AW8tzOU
Poklon za prvih 50 kupaca nove knjige "Svetski bol"!
05.08.2021.
Poznata turska književnica Ajfer Tunč napisala je poseban prateći tekst specijalno za srpsko izdanje knjige "Svetski bol", u kojem donosi poetski, intimni osvrt na proputovanje kroz Srbiju kad je bila devojčica, ali i ističe ogromnu ulogu i značaj umetnosti, pre svega književnosti u našem odnosu prema savremenom svetu.Prvih 50 čitalaca koji kupe ili poruče ovu knjigu u knjižari Geopoetika uz primerak knjige dobiće i odštampani tekst Ajfer Tunč.Knjižara Geopoetika se nalazi u ulici Laze Pačua u Beogradu, broj telefona 0606476894, mejl geopoetika.knjizara@gmail.com.
Pročitaj više
"Hostel Kalifornija" u užem izboru za nagradu "Dušan Vasiljev"
21.09.2021.
Žiri za dodelu književne nagrade "Dušan Vasiljev" proglasio je uži izbor za delo objavljeno 2020. godine, u kom se nalazi šest naslova, saopštili su organizatori.U najužem izboru su romani Ljudi bez grobova" Enesa Halilovića, "Purpurna dekada" Vladimira Kopicla i "Hostel Kalifornija" Zvonke Gazivode.Pored toga, na listi su i zbirke poezije "Femicid i druge pesme" Dragane Mladenović , "Moja mama zna šta se dešava u gradovima" Radmile Petrović i "Kćeri, zar ne vidiš da gorim" Ivane Maksić.U konkurenciji za nagradu "Dušan Vasiljev" ove godine se našlo 142 dela, a žiri će odluku o laureatu saopštiti u petak, 26. marta.Književna nagrada dodeljuje se u cilju afirmacije savremene srpske književnosti i kao sećanje i izraz poštovanja prema delu kikindskog pesnika i pisca Dušana Vasiljeva. (Beta)
Pročitaj više
Preminuo Lorens Ferlingeti
05.08.2021.
U 102. godini života preminuo je Lorens Ferligeti, pesnik, dramski i prozni pisac, slikar, aktivista. Autor je više od pedeset knjiga. Geopoetika je 2020. godine objavila njegov roman "Mali dečak" koji je napisao i objavio u 100. godini.
Dobitnik je velikog broja nagrada u SAD, Italiji, i nosilac francuskog Ordena reda umetnosti i književnosti u rangu komandanta. Bio je pesnik laureat San Franciska, u kojem jedna ulica nosi njegovo ime, a 24. mart – njegov rođendan, obeležava se kao zvanični praznik. Živeo je iznad kultne knjižare Siti lajts bukstor, koju je osnovao 1953. godine.